Posmatranje ptica podrazumeva boravak u prirodi uz visoku psihičku i fizičku aktivnost, kao i ljubav prema pticama i prirodi u kojoj se nalaze. Sticanjem znanja i veština koje posmatranje ptica iziskuje, razvija se svest i potreba za zdravom životnom sredinom.

Milioni posmatrača ptica širom sveta putuju u potrazi za očuvanim staništima i mestima sa velikim brojem vrsta ptica i njihovih jedinki. Oni predstavljaju moćno organizovan pokret ekoturista koji u brojnim zemljama u razvoju značajno pomažu i podstiču održivi razvoj lokalnih zajednica i zaštitu prirode i ptica. Budući da je zaštita prirode u Srbiji nedovoljno promovisana i podržana od strane državnih institucija i opšte javnosti, organizovanje posmatranja ptica u zaštićenim delovima prirode nameće se kao razumno rešenje za upotpunjavanje pomenute praznine. Pored toga, zaštita ptica i staništa kod lokalnog stanovništva u Srbiji često je predmet neodobravanja, upravo usled nerazumevanja uloge i moguće dobrobiti same lokalne zajednice.

Širom sveta prisutan je trend povećanja broja amaterskih posmatrača ptica koji posećuju najraznovrsnije destinacije zbog uživanja u pticama. U bliskom okruženju Srbije (Mađarska, Bugarska, Rumunija) ovaj vid turizma uveliko se razvija i dobija sve veći značaj. Značaj se ogleda kroz pružanje alternativa neodrživom gazdovanju prirodom (šumarstvo, poljoprivreda, lov, ribolov) i obrazovanja lokalnog stanovništva o značaju prirodnih vrednosti u njihovom okruženju.Za razliku od drugih neodrživih oblika turizma, posmatranje ptica omogućava neograničeno korišćenje resursa. Ovo nije masovan oblik turizma već spada u specijalna interesovanja (niše), koje Strategija o razvoju turizma Republike Srbije preporučuje za razvoj u budućnosti. Turisti koji dolaze u potragu za pticama čine to tokom cele godine, a njihovi zahtevi uključuju objekte za smeštaj manjeg kapaciteta (porodični hoteli, seoska domaćinstva), autentičnu hranu i piće i lokalne vodiče. Dolazak stranih turista na lokalitete na kojima uglavnom nema razvijenog turizma, kod lokalnog stanovništva jača svest o vrednostima koje ih okružuju. Ova lančana reakcija izaziva osećanje ponosa, a zatim i potrebe da se te vrednosti očuvaju i zaštite. Promovisanje „novootkrivenih“ vrednosti može stvoriti bolji imidž lokaliteta ili regiona. Pored nesumnjive ekološke, biološke, etnološke, kulturološke, etičke i estetske vrednosti ptica, jasni su i ekonomski razlozi za zaštitu vrsta i njihovih staništa.

Razvoj posmatranja ptica u Srbiji ne iziskuje velika ulaganja budući da postojeća infrastruktura uz malo truda može zadovoljiti zahteve inostranih i domaćih klijenata. Postojeći hoteli, moteli i lovačke kuće u blizini zaštićenih prirodnih dobara mogu postati prave male oaze ekoturizma i centri održivog razvoja lokalnih zajednica. Neophodno je nastaviti sa promocijom prirodne baštine Srbije, posebno na specijalizovanim sajmovima za posmatranje ptica i ekoturizam. Pažnju bi trebalo usmeriti i ka organizovanim posetama rezervatima od strane školske dece i porodica u vidu izleta i škola u prirodi čiji je prevashodni cilj obrazovanje šire populacije. Na ovaj način rezervati dobijaju posetioce koji podržavaju njihove napore za zaštitom prirode, a posetioci obogaćuju svoj život jedinstvenim iskustvima.