Dobrodošli na Birdwatch Serbia!
Srbija je izrazito bogata staništima i vrstama ptica od kojih su mnoge značajne za domaću i međunarodnu zaštitu. Među njima, vojvođanski rezervati prirode spadaju u najbolje proučene i poznate javnosti. U Pokrajini je od kraja 19. veka do danas zabeleženo ukupno 312 vrsta ptica, što predstavlja čak 42% svih vrsta nađenih u Evropi. Pored toga, danas se u Vojvodini gnezdi 196 vrsta ptica ili 82% ornitofaune Srbije.
Nekada nepregledna ravnica pod stepama, slatinama i močvarama, Vojvodina je danas uglavnom obešumljena, preorana i isušena žitnica. Mnoge ptice su time nepovratno izgubile vredna staništa i svrstale se u red retkih i ugroženih vrsta. Danas se među najugroženije vojvođanske ptice ubrajaju orao krstaš, siva vetruška, stepski soko, velika droplja i modrovrana za čiji se opstanak vodi svakodnevna bitka.
Upoznajte čarobni svet ptica i krenite u avanturu već sutra!
Posmatranja ptica
Milioni posmatrača ptica širom sveta putuju u potrazi za očuvanim staništima i mestima sa velikim brojem vrsta ptica i njihovih jedinki. Oni predstavljaju moćno organizovan pokret ekoturista koji u brojnim zemljama u razvoju značajno pomažu i podstiču održivi razvoj lokalnih zajednica i zaštitu prirode i ptica. Budući da je zaštita prirode u Srbiji nedovoljno promovisana i podržana od strane državnih institucija i opšte javnosti, organizovanje posmatranja ptica u zaštićenim delovima prirode nameće se kao razumno rešenje za upotpunjavanje pomenute praznine.
Za posmatrače ptica iz Velike Britanije najinteresantnije ptice kod nas su: Patka njorka, orao krstaš, velika droplja, prdavac, mali vranac, crna roda, ražanj, kašičar, beloglavi sup, stepski soko, ždral, belovrata muharica i istočna šarena muharica.
Održivi turizam
Za razliku od drugih neodrživih oblika turizma, posmatranje ptica omogućava neograničeno korišćenje resursa. Ovo nije masovan oblik turizma već spada u specijalna interesovanja (niše), koje Strategija o razvoju turizma Republike Srbije preporučuje za razvoj u budućnosti. Turisti koji dolaze u potragu za pticama čine to tokom cele godine, a njihovi zahtevi uključuju objekte za smeštaj manjeg kapaciteta (porodični hoteli, seoska domaćinstva), autentičnu hranu i piće i lokalne vodiče. Dolazak stranih turista na lokalitete na kojima uglavnom nema razvijenog turizma, kod lokalnog stanovništva jača svest o vrednostima koje ih okružuju. Ova lančana reakcija izaziva osećanje ponosa, a zatim i potrebe da se te vrednosti očuvaju i zaštite. Promovisanje „novootkrivenih“ vrednosti može stvoriti bolji imidž lokaliteta ili regiona. Pored nesumnjive ekološke, biološke, etnološke, kulturološke, etičke i estetske vrednosti ptica, jasni su i ekonomski razlozi za zaštitu vrsta i njihovih staništa.
